Mađđhima nikāya 72
Aggi-vaććhagotta sutta
Govor Vaććhagotti o vatri
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. Tada asketa Vaććhagotta dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i upita Blaženog:
3. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet je večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet je večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno.’”
4. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet nije večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet nije večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno.’”
5. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet ima svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet ima svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
6. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet nema svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet nema svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
7. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Duša i telo su isto: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”718
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Duša i telo su isto: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
8. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Duša je jedno, telo je drugo: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Duša je jedno, telo je drugo: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
9. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Posle smrti Tathāgata postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”719
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
10. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Posle smrti Tathāgata ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
11. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
12. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Posle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”
13. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Kada sam učitelju Gotami postavio svako od ovih deset pitanja, on odgovara: ‘Ja ne zastupam to gledište.’ Kakvu opasnost Učitelj Gotama vidi kad ne zauzima nijedno od ovih spekulativnih gledišta?”
14. „Vaććha, spekulativno gledište da je svet večan jeste čitava šikara gledišta, džungla gledišta, iskrivljenost gledišta, nakaza gledišta, okov gledišta. Ono je opterećeno patnjom, jadom, očajanjem i groznicom, ne vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.
Spekulativno gledište da svet nije večan… da je svet konačan… da je svet beskonačan… da su duša i telo isto… da je duša jedno, a telo drugo… da posle smrti Tathāgata postoji… da posle smrti Tathāgata ne postoji… da posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji… da posle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji… jeste čitava šikara gledišta, džungla gledišta, iskrivljenost gledišta, nakaza gledišta, okov gledišta. Ono je opterećeno patnjom, jadom, očajanjem i groznicom, ne vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.
15. „Pa da li učitelj Gotama onda zastupa bilo kakvo spekulativno gledište?”
„Vaććha, spekulativno gledište je nešto što je Tathāgata odložio na stranu. Jer Tathāgata, Vaććha, jeste video720 ovo: ‘Ovakav je materijalni oblik, ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakav je osećaj, ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakav je opažaj, ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je njihov nastanak, ovakav je njihov nestanak; ovakva je svest, ovakav je njezin nastanak, ovakav je njezin prestanak.’ Otuda, kažem, razaranjem, nestankom, prestankom, odustajanjem i napuštanjem svih zamišljanja, svih briga, svih stvaranja „ja” i „moje”, kao i sklonosti ka obmani koja je svemu tome u osnovi, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući vezivanju.
16. „Kada je monahov um tako oslobođen, učitelju Gotama, gde se on ponovo javlja [posle smrti]?”
„Termin ‘ponovo se javlja’ nije dobar, Vaććha.”
„Onda se on ne pojavljuje, učitelju Gotama?”
„Termin ‘ne pojavljuje se’ nije dobar, Vaććha.” 721
„Onda se on i pojavljuje i ne pojavljuje, učitelju Gotama?”
„Termin ‘i pojavljuje i ne pojavljuje’ nije dobar, Vaććha.”
„Onda se on niti pojavljuje, niti ne pojavljuje, učitelju Gotama?”
„Termin ‘niti pojavljuje, niti ne pojavljuje’ nije dobar, Vaććha.”
17. „Kada sam učitelju Gotami postavio ova četiri pitanja, on odgovara: ‘Termin „ponovo se javlja” nije dobar, Vaććha; termin „ne pojavljuje se” nije dobar, Vaććha; termin „i pojavljuje se i ne pojavljuje se” nije dobar, Vaććha; termin „niti pojavljuje, niti ne pojavljuje” nije dobar, Vaććha.’ I sada sam potpuno zbunjen, učitelju Gotama, sada sam u konfuziji, nestalo je sve ono veliko poverenje koje sam stekao u učitelja Gotamu kroz ranije razgovore.”
18. „S razlogom si zbunjen, Vaććha, s razlogom si u konfuziji. Jer ovo učenje, Vaććha, jeste duboko, teško ga je sagledati i teško razumeti, mirno je ono i uzvišeno, nesaznatljivo pukim rezonovanjem, tanano, mudri treba da ga lično dožive. Teško ti je da ga razumeš, jer se držiš drugačijeg gledišta, prihvataš drugačije učenje, odobravaš drugačije učenje, drugačije sebe vežbaš i slediš drugog učitelja. Zato ću sad nešto da te pitam, Vaććha. A ti odgovori kako misliš da treba.
19. Šta misliš, Vaććha? Zamisli da pred tobom gori vatra. Da li bi znao: ‘Ovo je vatra što preda mnom gori?’”
„Znao bih, učitelju Gotama.”
„Ako bi te neko pitao, Vaććha: ‘Ta vatra što pred tobom gori, na osnovu čega ona gori?’ – kad bi te tako pitali, šta bi odgovorio?”
„Kad bi me tako pitali, učitelju Gotama, odgovorio bih: ‘Ova vatra što preda mnom gori, gori na osnovu trave i pruća.’”
„Ako bi onda ta vatra pred tobom bila ugašena, da li bi znao: ‘Ova vatra preda mnom je ugašena?’”
„Znao bih, učitelju Gotama.”
„A ako bi te neko pitao, Vaććha: ‘Pošto je ta vatra pred tobom ugašena, na koju stranu je otišla: na istok, zapad, sever ili na jug?’ – kad bi te tako pitali, šta bi odgovorio?”
„To pitanje nema smisla, učitelju Gotama. Vatra gori na osnovu goriva, koje je trava i granje. Kad je ono potrošeno, ako se ne doda novo gorivo, pošto više nema goriva, ona se smatra ugašenom.”
20. „Isto tako, Vaććha, i Tathāgata je napustio taj materijalni oblik pomoću kojeg bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše;722 presekao je koren, načinio ga poput panja palminog stabla, završio sa njim, tako da više nije podložno budućem nastanku. Tathāgatu više nije moguće poistovetiti s materijalnim oblikom, Vaććha, on je dubok, nemerljiv, nesaglediv poput okeana. Termin ‘ponovo se javlja’ nema smisla, termin ‘ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘i pojavljuje se i ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘niti se pojavljuje, niti se ne pojavljuje’ nema smisla.723 Tathāgata je napustio taj osećaj pomoću kojeg bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše… napustio taj opažaj pomoću kojeg bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše… napustio te mentalne obrasce pomoću kojih bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše… napustio tu svest pomoću koje bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše; presekao je koren, načinio ga poput panja palminog stabla, završio s njim, tako da više nije podložno budućem nastanku. Tathāgatu više nije moguće poistovetiti sa svešću, Vaććha, on je dubok, nemerljiv, nesaglediv poput okeana. Termin ‘ponovo se javlja’ nema smisla, termin ‘ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘i pojavljuje se i ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘niti se pojavljuje, niti se ne pojavljuje’ nema smisla.”
21. Kad ovo bi rečeno, asketa Vaććhagotta reče Blaženome: „Učitelju Gotama, zamisli veliko sālovo drvo nedaleko od sela ili grada, čije su se grane i lišće, kora i lika sasušili i kad mu nekom kasnijom prilikom otpadnu i grane i lišće, kora i lika, ono ostane čisto, sastojeći se samo od srži stabla; isto tako je i ovaj govor učitelja Gotame lišen grana i lišća, lišen kore i like, sastoji se samo od srži.
22. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške
718 Gledište da su duša (đīva) i telo isto predstavlja aspekt materijalizma, kad je duša svedena na telo. Sledeće gledište – da su duša i telo različiti – jeste eternalizam, kad se duša kao trajno spiritualno načelo smatra sposobnom da postoji nezavisno od tela.
719 Gledište da Tathāgata postoji posle smrti oblik je eternalizma, prema kojem Tathāgata ili duhovno usavršeni pojedinac poseduje sopstvo koje postiže večno izbavljenje posle smrti tela. Gledište da Tathāgata ne postoji posle smrti takođe identifikuje Tathāgatu kao sopstvo, ali smatra da to sopstvo biva uništeno posle smrti tela. Treće gledište pokušava sintezu prethodna dva, što Buda odbacuje, jer obe komponente sadrže pogrešno stanovište. Četvrto gledište čini se skeptičkim pokušajem da se odbace obe alternative ili da se izbegne zauzimanje definitivnog stava.
720 U pāli tekstu je igra reči između ditṭṭhigata, „spekulativno gledište”, koje je Tathāgata odložio na stranu, i diṭṭha, ono što je „viđeno”, a video ga je Tathāgata direktnim uvidom. Reč je o nastajanju i nestajanju pet sastojaka bića.
721 MA kaže da se sintagma „ne pojavljuje se” zapravo može upotrebiti, u smislu da se arahant više ne preporađa. Ali ako bi Vaććhagotta tako čuo, pogrešno bi to razumeo kao anihilacionizam.
722 MA kaže da je materijalni oblik ono na osnovu čega bi neko mogao Tathāgatu opisati kao biće (ili sopstvo) koje poseduje materijalni oblik. MṬ dodaje da je materijalni oblik napušten raskidanjem okova koji su s njim povezani i otuda nije više moguće da se ponovo javi u budućnosti.
723 Ovaj odlomak bi trebalo povezati s poređenjem sa ugašenom vatrom. Baš kao što se za ugašenu vatru ne može reći da je otišla u bilo kojem pravcu, tako se i na Tathāgatu koji je dostigao konačnu nibbānu ne može primeniti nijedna od četiri mogućnosti. Ovo poređenje tiče se isključivo legitimnosti pojmovne i lingvističke upotrebe reči i nema nameru da sugeriše, kako su neki naučnici pokušali da pokažu, da Tathāgata postiže nekakvo mističko spajanje s Apsolutom. Reči „dubok, nemerljiv, nesaglediv” ukazuju na transcendentalnu dimenziju oslobođenja koje je dostigao Blaženi i više ga nije moguće postići diskurzivnim mišljenjem.
Čini se da se na ovom mestu u razgovoru Buda priklanja slikama, kako bi sugerisao ono što pojmovi sami po sebi ne mogu preneti. Dve slike – ugašena vatra i duboki okean – uspostavljaju između sebe neku vrstu dijalektičke tenzije i tako obe moraju biti uzete u obzir da se ne bi zapalo u jednostrano posmatranje stvari. Sama po sebi, slika ugašene vatre naginje u pravcu potpunog uništenja, te ju je neophodno izbalansirati slikom okeana, Slika okeana, uzeta samostalno, sugeriše nekakav večni način postojanja i zato ju je nužno izbalansirati slikom ugašene vatre. I ovoga puta istina leži u sredini, koja nadilazi dve neodržive krajnosti.